Realnost Advokature u Srbiji: Zarade, Izazovi i Put do Samostalnosti

Kada se pomene zanimanje advokata, u javnosti se često pojavi slika profitabilne, prestižne i stabilne karijere. Međutim, realnost za veliki broj pravnika koji se odluče za ovaj put u Srbiji je daleko od te predstave. Ispod površine formalnog odela i ugleda krije se borba za opstanak, neizvesnost prihoda i gora konkurencija nego ikada. Ovaj tekst nastoji da rasvetli pravu sliku o advokaturi danas, na osnovu iskustava samih ljudi iz struke.

Mitska "Prosečna Zarada" i Surova Realnost

Jedno od najčešćih pitanja je: "Koliko zaradi prosečan advokat?". Odgovor je, nažalost, neuhvatljiv i veoma subjektivan. Za razliku od zaposlenja sa fiksnom platom, prihodi advokata variraju iz meseca u mesec, a često i iz nedelje u nedelju. Kako ističu iskusniji, dešava se da dva meseca ne legne ni dinar na račun, a onda odjednom stigne veća svota. Ova nepredvidivost je suštinska karakteristika samostalnog rada.

Priče o mesečnim primanjima od nekoliko stotina hiljada dinara danas su retkost, rezervisane za uske, već etablirane krugove. Mnogi advokati sa iskustvom primećuju da je u poslednjim godinama red veličine zarade značajno opao, često se spuštajući na nivo od 80.000 do 90.000 dinara mesečno, sa retkim skokovima u šestocifrene brojke. Ovakva primanja, posebno u većim gradovima, teško da mogu da se nazovu komfornim.

Početak: Najteži Korak koji Zavisi od Startne Pozicije

Put ka samostalnoj advokaturi je izuzetno zahtevan i skoro nemoguć bez određene finansijske sigurnosti na početku. Kao što jedan sagovornik ističe, oni koji uspeju su često oni koji imaju roditelje ili partnera koji će ih izdržavati dve do tri godine dok ne razrade posao. Alternativa je posedovanje neke ušteđevine, stana koji se izdaje ili drugog izvora prihoda. Za "obične smrtnike" bez takve podrške, ulazak u advokaturu je izuzetno težak.

Startna pozicija je presudna. Ogromna je razlika između onih koji dolaze iz advokatske porodice sa već razrađenim poslom i mrežom klijenata i onih koji kreću od nule. Mladi advokati koji rade kod roditelja imaju, u najmanju ruku, rešen problem prostora i osnovnog opstanka, dok samostalni početnici moraju da nose teret visokih fiksnih troškova: porez za članstvo u komori (oko 38.000 dinara u Novom Sadu, npr.), zakup kancelarije (minimum 150-200 evra), računi, materijal. Nakon svega, mnogi se prvih godinu dve nalaze u minusu.

Tržište Prezasićeno i "Damping" Cena

Broj advokata u Srbiji je u ekspanziji. U manjim gradovima se dešava da advokata ima "kao kučnih pasa", više nego što je varoš ikada imala stanovnika, dok je u Beogradu konkurencija još žešća. Ovo prezasićenje dovodi do očajničke borbe za klijentima i srozavanja cena usluga. Klijenti, tražeći jeftinije rešenje, obilaze više kancelarija i biraju onoga ko traži najmanje. Neki advokati, u potrazi za bilo kakvim poslom, spremni su da odrade posao za samo 50 evra, čime obeshrabruju poštenu naplatu stručnog rada.

U manjim mestima situacija može biti još teža. Sa ograničenim brojem potencijalnih klijenata i previše advokata, lako može da se desi da početnik ne uspe da ostvari ni tih 50-60.000 dinara mesečno, jer ga prosto niko ne angažuje. Ugled i percepcija uspeha su ključni u ovoj profesiji - ako klijenti vide da advokat nema posla, podvesiće da mu verovatno i ne zna posao, što stvara začarani krug.

Zaposlenje u Advokatskoj Kancelariji: Nije Uvek Rešenje

Za one koji žele da izbegnu rizik samostalnosti, opcija je rad u nekoj od postojećih advokatskih kancelarija. Međutim, i ovde uslovi često nisu sjajni. Početne plate za advokata sa položenim pravosudnim ispitom u solidnijim kancelarijama kreću se oko 65.000 dinara. Za nekoga ko je prošao kroz godine studija, pripravnički staž i ispite, ova cifra može biti poražavajuća.

Oglasi za posao često nude plate od 600 do 700 evra, ali uz zahtev za deljenjem predmeta (npr. 50/50 ili čak 30/70 u korist kancelarije), korišćenje računa kancelarije, nepostojanje jasnog radnog vremena i samo dve nedelje godišnjeg odmora. Ovakvi uslovi mnoge mlade pravnike teraju da se zapitaju da li je dugogodišnja mukotrpna priprema zaista vredna takvog "ropstva".

Samostalnost: Sloboda uz Veliku Cenu Neizvesnosti

Uprkos svim navedenim teškoćama, oni koji su odabrali put samostalnosti ističu jednu neprocenjivu prednost: slobodu. Mogućnost da organizuju svoje vreme, da rade od kuće u početku, da se probijaju svojim angažmanom, za mnoge prevazilazi nedostatak stabilne plate. Kako jedna samostalna advokatkinja kaže: "Ustanem kad ja hoću, radim kad ja hoću... radim za i zbog sebe a ne za nekog ko će mi davati 600 evra."

Ključ uspeha u samostalnosti je umrežavanje i strpljenje. Početak podrazumeva obnavljanje kontakata, saradnju sa knjigovođama koji mogu uputiti klijente, pružanje pomoći poznanicima, pa čak i prihvatanje poslova koji nisu u užoj specijalnosti samo da bi se pokrenula mašina. Posao se polako "zavrće" od osnivanja firmi, statusnih promena, sastavljanja ugovora, do jednostavnih parničnih predmeta.

Da Li je Ispis iz Komore Realna Opcija?

Sve češći je fenomen da se advokati ispisuju iz komore i traže posao u privatnom sektoru, državnoj upravi ili potpuno drugačijim delatnostima. Razlozi su uglavnom finansijske prirode: želja za stabilnom platom, plaćenim porezom i doprinosima, redovnim godišnjim odmorom i mogućnošću bolovanja. Kako jedan advokat sa iskustvom primećuje, posao advokata je naporan, a u kritičnim životnim situacijama (bolest, porodiljsko) ostajete potpuno neobezbeđeni, što može biti ponižavajuće i iscrpljujuće.

Poseban problem predstavlja naplata usluga. Veliki deo vremena odlazi na "natezanje" sa klijentima da plate svoje dugove, što dodatno opterećuje psihu i oduzima energiju za sam pravni rad.

Zaključak: Advokatura - Poziv za Izbirljive

Advokatura u Srbiji danas nije put do brzog bogatstva za one koji nemaju odgovarajuću startnu poziciju. To je trka na duge staze koja zahteva izdržljivost, finansijsku zaleđinu u početku, izuzetno umrežavanje i čvrst stomak za suočavanje sa neizvesnošću. Oni koji uspeju su najčešće ili već povezani sa tom sredinom, ili spremni na ogromna odricanja i posvećenost u prvih nekoliko godina.

Za mlade pravnike koji razmišljaju o ovoj karijeri, suštinsko pitanje nije samo "koliko mogu da zaradim", već i "da li sam spreman/na da preuzmem sve rizike i nesigurnosti koje samostalnost nosi". Alternativa je traženje posla u pravnim službama kompanija, državnim institucijama ili drugim sektorima gde postoji veća stabilnost, ali često i manje slobode i niži platni potencijal. Realnost je da je pravna struka u celini suočena sa padom vrednosti svog rada, a advokatura je samo njen najizraženiji i najneposredniji odraz.

Konačno, važno je napomenuti da se uspeh i zadovoljstvo ipak mogu naći. Oni koji cene samostalnost, fleksibilnost i izazov, i koji su spremni da dugo i uporno rade na izgradnji svog ugleda i klijentele, mogu da pronađu duboko ispunjenje u ovom pozivu. Ali put do tog cilja je pun prepreka koje treba realno sagledati pre nego što se krene njime.