Konačan vodič za polaganje stručnog ispita za bezbednost i zdravlje na radu (BZNR)

Polaganje stručnog ispita za bezbednost i zdravlje na radu predstavlja ključni korak za sve koji žele da se profesionalno bave ovom važnom oblastí. Bez obzira da li težite ka zvanju saradnika ili savetnika, put do licence zahteva temeljnu pripremu i dobro razumevanje propisa. Ovaj članak će vam poslužiti kao sveobuhvatan vodič kroz celokupni proces, od prijave do uspešnog polaganja, sažimajući iskustva brojnih kandidata i najčešća pitanja.

Osnovne razlike između savetnika i saradnika za BZNR

Pre nego što krenete u pripremu, ključno je da razumete za koji nivo licence ispunjavate uslove. Glavni kriterijum je broj ESPB bodova stečenih tokom studija.

• Saradnik za BZNR: Zahtevaju se minimalno 180 ESPB bodova. Obim ispitne materije je manji u odnosu na savetnika.
• Savetnik za BZNR: Zahtevaju se minimalno 240 ESPB bodova. Osim celokupne materije za saradnika, kandidati moraju da savladaju i dodatne pravilnike iz oblasti opštih i posebnih mera bezbednosti i zdravlja na radu.

Postoji i mogućnost da se naknadno, nakon sticanja dodatnih ESPB bodova, podnese zahtev za polaganje za viši nivo, odnosno da saradnik postane savetnik.

Šta tačno učiti? Obim ispitne materije po novom pravilniku

Nakon donošenja novog pravilnika, došlo je do određenih izmena u ispitnom programu. Najvažnija promena je izuzimanje međunarodnih konvencija iz obima gradiva. Sada se fokus stavlja na domaće propise.

Materija za SARADNIKA za bezbednost i zdravlje na radu:

1. Opšti deo programa (ceo) - bez međunarodnih izvora. Ovo obuhvata:
   • Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu (BZNR).
   • Ustav i Krivični zakonik (odredbe vezane za rad).
   • Zakon o radu, zdravstvenom i penzijsko-invalidskom osiguranju.
2. Izrada pisanog rada (Akt o proceni rizika) i njegova odbrana.
3. Posebni deo - Način i postupak procene rizika:
   • Pravilnik o načinu i postupku procene rizika na radnom mestu i radnoj sredini.
4. Posebni deo - Opšte i posebne mere bezbednosti i zdravlja na radu: Ovo je ključni deo za saradnike i obuhvata sedam osnovnih pravilnika:
   • Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad na radnom mestu.
   • Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri korišćenju opreme za rad.
   • Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri korišćenju sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu.
   • Pravilnik o obezbeđivanju oznaka za bezbednost i/ili zdravlje na radu. Oznake su kritične za vizuelnu komunikaciju opasnosti.
   • Pravilnik o načinu pružanja prve pomoći, vrsti i sredstvima. Ovde se detaljira obezbeđivanje sredstava za prvu pomoć i obuka zaposlenih.
   • Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad mladih.
   • Pravilnik o merama za bezbedan i zdrav rad zaposlene žene za vreme trudnoće, porodilje i zaposlene koja doji dete.

Dodatna materija za SAVETNIKA za bezbednost i zdravlje na radu:

Pored svega navedenog za saradnika, savetnici moraju da savladaju i širi spektar posebnih mera bezbednosti, što podrazumeva dodatne pravilnike koji regulišu specifične rizike po branši (npr. građevinarstvo, hemija, mašinstvo). Ovo uključuje pravilnike kao što su oni o bezbednosti mašina, zaštiti na građevinskim radovima, radu sa hemikalijama, buci, vibracijama i slično.

Kako izgleda sam ispit? Korak po korak

Stručni ispit se tradicionalno održava vikendom i traje nekoliko sati. Sastoji se iz nekoliko delova kojima se pristupa redom.

1. Opšti deo ispita

Podeljen je u dve prostorije/sekcije:

• Sistem BZNR u Republici Srbiji (Ustav, Krivični zakonik, Zakon o BZNR): Obično se izvlače tri pitanja iz kuverte. Ispitivači su generalno korektni i dozvoljavaju vam da pričate suštinu, bez striktnog nabrajanja tačnih članova. Važno je pokazati razumevanje.
• Opšti propisi o radu (Zakon o radu, osiguranju, zdravstvenoj zaštiti): Ispitivač često postavlja pitanja iz glave, prilagođavajući ih vašem iskustvu. Može tražiti da objasnite pojmove kao što su skraćeno radno vreme, vrste penzija, kolektivni ugovori, povrede na radu.

2. Pismeni deo - Izrada Akta o proceni rizika

Dobijate konkretno radno mesto (npr. vozač buldožera, pekar, elektromonter, kranista) i opštu listu opasnosti i štetnosti. Zadatak je da u roku od oko dva sata napišete procenu. Na raspolaganju vam je metoda (npr. 5x5, Kinney) sa svim potrebnim parametrima, tako da ih ne morate učiti napamet. Ključno je:

• Napisati opis posla.
• Prepoznati relevantne opasnosti i štetnosti za dato radno mesto.
• Izvršiti procenu rizika koristeći datu metodu.
• Predložiti mere za smanjenje rizika.
• Doneti zaključak da li je radno mesto sa povećanim rizikom ili nije. Ovo je obavezno i na to se posebno obraća pažnja.

Tokom ovog dela nema stroge kontrole, što vam omogućava da se koncentrišete na sadržaj.

3. Usmena odbrana Akta i provera znanja iz procene rizika

Nakon pismenog rada, odlazite kod ispitivača koji vas ispituje iz oblasti procene rizika. Pitanja se mogu izvlačiti ili postavljati iz glave. Tipična pitanja su: "Šta sve obuhvata procena rizika?", "Šta je snimanje organizacije rada?", "Koje su mere za smanjenje rizika?", "Šta sadrži stručni nalaz?".

4. Posebni deo - Pravilnici (Opšte i posebne mere)

Poslednji, a za mnoge i najzahtevniji deo. Ispitivač postavlja pitanja iz pravilnika. Neki ispitivači imaju kuverte sa pitanjima, drugi pitaju iz glave, često se oslanjajući na vašu stručnu spremu. Očekuje se da znate suštinu, a ne nužno tačne brojeve članova. Međutim, za neke stvari kao što su referentne vrednosti za buku, vibracije, dozvoljeno vreme izlaganja hemikalijama, kumulativna masa kod ručnog nošenja tereta - poželjno je znati okvirne vrednosti. Česta pitanja se vrte oko:

• Oznake za bezbednost - vrste, značenje, obezbeđivanje.
• Prva pomoć - obezbeđivanje sredstava, obuka.
• Zaštita na građevinskim radovima - skele, koordinatori, zaštita od pada.
• Bezbednost mašina - zaštitnici, uputstva.
• Rad sa posebnim grupama - mladi, trudnice.
• Lična zaštitna sredstva - određivanje i korišćenje.

Praktični saveti za pripremu i polaganje

• Ne učite napamet, već razumevanjem: Ispitivači cenije ako možete da objasnite suštinu sopstvenim rečima, nego da recitujete tekst. Pročitajte svaki pravilnik bar jednom pažljivo da biste stekli celovit uvid.
• Koristite zvanične izvore: Učite iz tekstova zakona i pravilnika sa zvaničnih sajtova (Službeni glasnik). Skripte su dobre za orijentaciju i vid najčešćih pitanja, ali mogu biti nepotpune ili zastarele.
• Vezujte teoriju za praksu: Ako već radite u oblasti, ispričajte iskustva. Ispitivači to cene.
• Na ispitu budite smireni i pričajte: Ako se zapetljate ili nešto zaboravite, nastavite da pričate o nekom drugom aspektu pitanja. Ispitivači često pomognu i postave dopunsko pitanje da bi vas usmerili.
• Ponesite vodu i nešto za jelo: Ispit može trajati 5-7 sati.
• Za pismeni deo (Akt): Vežbajte izradu na različitim radnim mestima koristeći dostupne šablone ili veštačku inteligenciju kao pomoćno sredstvo za vežbu, ali uvek razumite logiku iza toga.

Česta pitanja i nedoumice kandidata

Da li se za saradnika uče svi pravilnici kao za savetnika?

Ne. Kao što je gore navedeno, za saradnika je obavezno sedam osnovnih pravilnika iz oblasti opštih i posebnih mera. Pravilnici koji se odnose na specifične rizike (građevina, hemija, ispitivanje radne sredine) jesu deo šireg programa, ali se ne polažu za licencu saradnika. Ovo je potvrđeno od strane Uprave za BZNR.

Da li se uče međunarodni izvori i konvencije?

Prema novom pravilniku, ne. Međunarodni izvori su izuzeti iz ispitne materije za polaganje za saradnika i savetnika.

Koliko se čeka na termin nakon prijave?

Rok od dana prijeme do poziva na ispit može biti do tri meseca. Termini se najčešće zakazuju krajem meseca (npr. 25.-30.). Preporučuje se da se Uprava pozove nakon mesec dana od prijave radi provere.

Kakvi su ispitivači?

Prema iskustvima većine kandidata, ispitivači su korektni i spremni da pomognu ako vide da ste se trudili i da znate suštinu. Naravno, postoje individualne razlike, ali generalni stav je da žele da izvuku maksimum iz kandidata, a ne da ih obore. Strožiji su kod praktične primene pravilnika, gore gledaju na potpuno neznanje.

Šta se dešava ako padnem jedan deo ispita?

Ako padnete jedan deo (npr. pravilnike), a položili ste ostale (npr. opšti deo i procenu rizika), položeni delovi vam važe. Na sledećem polaganju izlazite samo na onaj deo koji niste položili.

Zaključak

Polaganje stručnog ispita za